Nikola Smolenski wrote: Да и не помињем http://scholar.google.com/scholar?q=%2Bwikipedia+%2B%D1%98%D0%B5

uzas :-( srecom po struku, nigde ne videh biologiju :) makar nesto svetlo i akademsko u ovoj temi... -- Wlodzimierz

Дана Thursday 26 March 2009 14:38:19 Slaven Kosanovic написа: Онда http://scholar.google.com/scholar?q=%2Bsr.wikipedia+%2Bje

2009/3/27 Mihajlo Anđelković <michael.angelkovich(a)gmail.com>om>: Да. Укратко то. Као што је неозбиљно навести ма коју енциклопедију као референцу. То показује озбиљност оног ко се бави науком: Ако енцкилопедија има референце на својим чланцима, треба користити њих; ако је нема, подаци на енциклопедији нису довољно релевантни за уношење у један научни рад. Наравно, добро је напоменути да се енциклопедија користила као помоћна литература и навести је међу општим изворима; али је врло проблематично у ком научном раду је прихватљиво давати опште изворе.

Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima, doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i neozbiljni, naprotiv. Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima. Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se praktično nema šta dodati ni oduzeti. http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina evra, bi mogle itekako da pozavide. Slaven

Ako rad piše o samoj Vikipediji i viki tehnologiji, njenom istorijatu i značaju, može se koristiti i sama Vikipedija kao izvor nekih informacija. Za naučne radove iz oblasti matematike teško da se može iskoristiti, to bi i meni u ovom momentu izgledalo smešno. :) 2009/3/27 Mihajlo Anđelković <michael.angelkovich(a)gmail.com>

Добро, већ је било напоменуто да се Википедија, као и балега, могу подвргнути научним истраживањима. Али у општем случају важи оно што више пута поновисмо. :о) 2009/3/28 Milos Rancic <millosh(a)gmail.com>om>:

2009/3/28 Slaven Kosanovic &lt;slavenkosanovic(a)gmail.com&gt;om>: Наравно, али не у облику "РНК је скуп амино-киселина<ref>Сарадници Википедије, http://....</ref>.", већ у облику "РНК је скуп амино-киселина<ref>више информација о саставу РНК можете наћи на...</ref>." Дакле, главна разлика није у томе да ли *постоји* линк ка Википедији, већ како је тај линк коришћен.

2009/3/27 Slaven Kosanovic &lt;slavenkosanovic(a)gmail.com&gt;om>: Тачност информација није питање. Уосталом, одавно је установљено да је Википедија егал са Британиком по том питању. Постоје два друга (скупа) проблема: један се тиче цитирања енциклопедије уопште, други се тиче цитирања Википедије. Кад је у питању цитирање енциклопедије, то има два сегмента: 1) Цитирање енциклопедије у научном раду (дакле, не у новинском чланку и не у виду "за више информација видите...") говори о ниском научном ауторитету писца из области коју цитира. Па, сад, ако је то периферна област у односу на ону о којој је реч у научном раду (нпр. показивање неке небитне чињенице за сам рад), онда то и није тако страшно. Мада је, опет, боље назначити експлицитно да то није цитат него да је то скуп додатних информација. Али, ако нпр. биолог цитира чланак из биологије у Британици или на Википедији, онда је то озбиљан проблем за научни интегритет конкретног биолога. 2) Енциклопедија је замашан посао и често су чак и стручне енциклопедије пуне озбиљних недостатака. Узмимо, 14-томна Енциклопедија језика и лингвистике, иако изузетно детаљна у модерним (да не кажем помодним) лингвистичким правцима, врло је танка у дијахронијској лингвистици. Такође, описи језика су изузетно неизбалансирани: неки егзотични језици су описани значајно боље описани од неких већих, а о неким језицима нема ни одреднице (иако постоји опис у нпр. Британици). Такође, често постоје пропусти (познат је пропуст Британике који од бар 1995. није исправљен: место слова, мислим, Ђ у опису српског језика, стоји, мислим, тврди знак). Дакле, за *научно* информисање о конкретном проблему не служе енциклопедије (иако оне, свакако, служе као полазна тачка), већ служе конкретна научна дела из те области. Питање конкретно везано за Википедију тиче се оног што Британика има, а по концепту Википедија никад неће имати (и не треба да има): научни интегритет. Иза Википедије не стоје именом и презименом стручњаци који својим научним ауторитетом гарантују за интегритет сваког чланка. Та гаранција је само делом садржински битна (уп. проблем Британике по питању описа српског језика), али је пресудна у формалном смислу: Позивањем на конкретан рад одговорност за тачност података се преноси на аутора тог рада. Узмимо, ако је један научник експериментално установио да сила Земљине теже има толико и толико убрзање, онда други у неком следећем испитивању може узети као чињеницу само на основу научног интегритета првог. То је темељ научног метода: не мораш измишљати топлу воду ако је неко други већ измислио. Википедија ту врсту научног интегритета нема и зато се не може давати као извор. Наравно, један физичар не мора да цитира одакле му убрзање Земљине теже пошто је то податак који је другим физичарима познат (за разлику од Википедије, чији аудиторијум нису само физичари). Али, сваки физичар који цитира Википедију по питању резултата Великог хадронског колидера -- јесте шарлатан (наравно, ако ти није у смислу "да видимо колико је Википедија тачна по том питању").