Ukoliko kroz nekoliko dana ne bude bilo nikakvog protivljenja, dodacu
Kaleta medju administratore ove liste. Treba nam jos neko ko ce da cisti
spam, a Kale se pokazao kao dobar korisnik i vredan i brz ucenik.
Dakle, ukoliko imate komentara, zamerki i slicno, sada je vreme.
Pozdrav,
Filip
Danas imamo termin za sastanke od 2 do 5. Medjutim, moguce je da su neki
(mnogi?) zaboravili na to. A i ja sam zaboravio da podsetim. U svakom
slucaju, ja necu moci da dodjem, a nisam ni video neki posebni
entuzijazam da se uopste odrzi danasnji sastanak. No, naravno, ako neko
ima zelju da se pojavi, slobodno. Mozda jos i "pomeranje vremena" pravi
dodatnu komplikaciju kada je rec o vremenu sastanka.
Od sledece nedelje se vracamo na konstantni termin od 5 do 8. Pa ko voli
nek izvoli. :)
Fil
Обзиром да смо били само ја и Ђорђе, мислим да о овоме не треба писати на
"Уживо".
Дакле, дошао је и тај дан. Коначно разговор у Народној библиотеци. Е сад,
није баш био разговор са директором, али је био са Биљаном Косановић из
одељења за научне информације, али смо за сада договорили отприлике следеће:
- 8-9 налога на систему КоБСОН за приступ научним публикацијама које
обезбеђује НБС (ја и Ђорђе смо одмах добили 2 налога)
- разговарали смо о књижном фонду, публицистици итд. Обзиром да библиотека
не ради, то не можемо практицирати. Међутим, кад проради (а биће до краја
године), добићемо приступ и до научних фондова укључујући такве ствари као
што је скенирана издања Политике и после 1941 године (пошто је оно пре тога
јавно доступно). Ово ће нам омогућити да имамо истовремено десетине
публикација на читању без враћања сваког дана.
- поменуте су и неке просторије које ће бити опремљене и рачунари који ће
бити доступни. Поменута је и нека рачунарска учионица који они користе за
своје потребе, али ако ми имамо неку идеју .... потом је поменута могућност
одржавања семинара у њиховој сали, која би се могла искористити баш поводом
неких јубилеја да и ми нешто мало испричамо. Ово су остале само набачене
идеје.
- поменуо сам проблем референцирања старијих књига као извора. Постоји
могућност да направимо проширење које ће омогућити да из Википедије постоји
референца која ће на исти начин као ИСБН број бацати у библиотечку
индексацију и која ће омогућити да се чак добије у којој библиотеци у Србији
је та књига доступна и који јој је инвентарски број.
- имају гомилу старих књига скенираних и Гугл је нудио џаба скенирање за још
око 17000 наслова, али су тражили да се одвезе у Даблин што ови наши не
желе. То су све старе књиге и ја још нисам укапирао где можемо да их
прегледавамо да видим има ли вајде од њих.
- имају гомилу старим мапа, цртежа, слика скенираних и то је доступно.
- Биљана је упознала Џимба и добро зна шта је то Криејтив комонс и она каже
да су све старе ствари без заштите ауторских права и да се могу слободно
користити. Међутим, кад сам је ја питао да ли на сајту народне библиотеке
стоји назнака о ауторским правима или неке слободне лиценце која објашњава
такво коришћење, одговор је гласио НЕ. Они то једноставно подразумевају,
мада пажљиво воде рачуна о годинама и важењу права. Обећала ми је да можемо
причати са њиховом правном службом око овога. Ја нисам најсигурнији шта да
радимо поводом овога.
Ђорђе, шта сам изоставио?
---
Укратко, играћу се мало са КоБСОНом, али ми то није претерано корисно, јер
референцирање литературе која је читљива популацији која се мери хиљадитим
деловима промила равно рекламирању неслободног садржаја. Значи, користићу је
за себе, што је баш себично. Оно са коришћењем посебних просторија је много
примамљивије.
д
Dakle, svi administratori na Vikimedijinim projektima mogu preko
Special:Preferences da naprave globalni nalog za celu Vikimediju.
Paznja: ako imate razlicita korisnicka imena, preporucljivo je da ih
prvo preimenujete u ime koje zelite da bude globalno, pa tek onda
sprovedete proceduru unificiranja.
F
Cisto da ne iznenadi neke administratore. :)
F
---------- Forwarded message ----------
From: Tim Starling <tstarling(a)wikimedia.org>
Date: Mon, Mar 17, 2008 at 12:50 PM
Subject: [Wikitech-l] SUL pilot
To: wikitech-l(a)lists.wikimedia.org
Brion and I are planning a pilot of the CentralAuth (account merging and
unification) extension on Wikimedia wikis. The general idea is to enable
it for admins only for the duration of this pilot. Admins make good beta
testers for this extension because:
* They're responsible enough to report bugs instead of ignoring them
* They're more likely to use their first hand experience to write
documentation or otherwise pass on their knowledge to others
* Allowing admins first choice of username reduces the potential for
name-squatting by trolls
Access to global usernames is generally on a first-come, first-served
basis. We can deal with imposters when we have to, but it's going to be a
pain so it's best if we can keep the number of incidents a minimum.
Also, we hope that limiting it to admins will make the volume of support
requests more manageable.
I don't think we'll need to schedule an exact time, or set a site notice
or anything like that. When we accidentally enabled it for a brief period
last week, hundreds of people knew about it within half an hour. It
appears on the first page of your preferences when it's enabled, and word
spreads fast.
For general information about CentralAuth, please read the documentation at:
http://meta.wikimedia.org/wiki/Help:Unified_login
-- Tim Starling
_______________________________________________
Wikitech-l mailing list
Wikitech-l(a)lists.wikimedia.org
https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikitech-l
Nije retka praksa da neko ko citira ono što je napisano na Vikipediji
jednostavno ne navede izvor. Kad je u pitanju agencijska vest
svi uredno napišu - Beta, Tanjug i sl. Međutim kada se posluže
Vikipedijom onda vrlo često toga nema. Šta uraditi po tom pitanju?
Imam utisak da je tu reč o slučlajnoj ili namernoj zabludi da je
izvor, naprosto Internet, kao takav se i podrazumevca i ne treba ga
navoditi. Ovako pogrešno shvatanje stvari sam prvi put primetio
u predgovoru Srpske porodične enciklopedije gde uredništvo 2006.
kaže (slučajno ili neobavešteno?):
„Najveća svetska, svima dostupna enciklopedija je Internet".
Ovo jednostavno nije tačno, relenica bi mogla da glasi
„Najveća svetska, svima dostupna enciklopedija je Vikipedija i nalazi
se Internetu".
Naš značajni i poznati brend još nije dovoljno ušao u svest ljudi
da bi ga citiralii navodilikao izvor?
Inače u tom istom predgovoru se pominje kao poslednji encklopedijski
poduhvat kod Srba
Mala enciklopedija Prosveta, opet bez navođenja Vikipedije kao poduhvata.
Isto to uredništvo se obilato služilo materijalima sa Vikipedije
i tekst i slike sa sr: Vikipedije, ja sam pratio neke odrednice koje
sam ja pisao
i pronalazio cele rečenice, a takjođe i jako veliki broj slika.
Karakterističan primer slike je
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:%D0%92%D0%BE%D1…
koja je prepoznatljiva po komentaru „Domatrios for Wiki" koji se takodje
sitno vidi u pomenutoj papirnoj enciklopediji. Medjutim koliko sam video nigde
nije Vikipedija navedena kao literatura i izvor za materijale. To je
sve „Internet"?!
A kako li dobijaju vesti od Bete i od Tanjuga, jel to kategorija
„materijali dobijeni faksom"
ili se tačno navodi izvor?
Nadam se da je problem jasno uočen i da treba sada nešto uraditi po tom pitanju.
Predstojeće predavanje ili neko drugo može pomoći težnjama u tom smeru - da se
navode izvori.
Inače što se tiče Srpske prodične enciklopedije ona čak nema ni
odrednicu Vikipedija,
u 5. tomu na strani 182. između teme Vikinzi i Viko, Đambatista ne
nalazi se Vikipedija,
naravno nema ni Vikimedije.
Evo još konkretnih primera, kad je umrla Mira Alečković
http://www.mladiuobrenovcu.info/vesti/preminula-mira-aleckovic.html
je bio vrlo inspirisan našim člankom sa Vikipedije.
Zatim novine „24 sata" svakodnevno objavljuju fotografije iz Vikipedije,
konkretno ja sam video
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Najstarija_zgra…
Šta vi mislite o svemu tome?
